субота, 13. фебруар 2016.

Abraham Ston: Seoski miš. gradski pacov




Tokom početka devedesetih godina čuveni američki crtač Džo Kjubert je ostvario saradnju sa poznatom jugoslovenskom  izdavačkom kućom Strip Art Features.Tada je za SAF napravio strip Abraham Stoun čija je radnja smeštena u SAD u vreme druge industrijske revolucije.  To je vreme naglih promena, doba kada su motori počeli da zamenjuju konje, pojavile su se prve leteće mašine i električne sijalice.

Nezaustavljivi tehnološki razvoj je doneo mnoge inovacije ali druga strana priče medalje je rastuća korupcija i megalomanija. Oličenje te mračne strane razvoja je beskrupukozni industrijalac Pulman koji ne preza od toga da unajmi ljude da pobiju čitavu porodicu i spale  farmu samo da bi njemu obezbedili put  prugu. Takva je sudbina zadesila mladog pensilvanijskog farmera Abrahama Stona.Pulmanovi ljudi su mu ubili porodicu i zakopali ga misleći da je mrtav. Tu su se grdno prevarili, i tako  mladi Abraham kreće u osvetniči pohod. Put ga vodi u Njujork.

Prvi broj Abrahama Stona je izašao 1991.godine kao grafička novela kod izdavača Platinum Comics, a na domaćem tržištu se pojavio u Politikinom Zabavniku i Stripoteci. Ovo je tipična osvetnička priča, nema  originalnih scenarističkih rešenja niti naročito upečatljivih likova. Bilo ko bi mogao da zameni mesto sa Abrahamom i da se pri tome ne oseti nikakva promena u samom stripu.Abraham je seoski mladić, nenaviknut na život u gradu, nema više mekog tla i svežeg vazduha nego memljivih ulica i buke od škripe kočnica. Veoma je neprilagođen ali zato obdaren natprosečnim fizičkim sposobnostima.Naravno, nigde nije objašnjeno kako je  naučio efikasno da se bije, do te mere da je bolji od dugogodišnjih uterivača dugova, to je odlika opakih momaka kakav naivni Abraham prosto nije .On ne ume da brata vatrenim oružijem, niti da zajaše u zalazak sunca i uglavnom ima više sreće nego pameti.


Razlog zbog kojeg se ovaj strip iole ističe u moru sličnih vestern avantura je crtež.Kjubertov stil čini i ovu predvidivu žanrovsku priču veoma zabavnom. Dakle, ovo nije loš strip, ali prava je šteta što odličan crtež prati veoma prosečan scenario.Iako je strip prvobitno objavljivan u boji, kao takav se pojavio u Politikinom Zabavniku, Kjubertov crtež nimalo ne gubi na atraktivnosti u crno-beloj formi  u Stripoteci. Moglo bi se reći da mu ova forma daje poseban šmek. Akcione scene su veoma dinamične, ali pravi vrhunac su flešbekovi. Abrahamu se u snu javljaju  veoma intenzivna sećanja poput kaleidoskopa strašnih prizora , progone ga noćne more sve dok ne ispuni svoju misiju.

Ocena:

Нема коментара:

Постави коментар